Hva­lje­na i ospo­ra­va­na, di­za­na do zvi­je­zda i za­bra­nji­va­na, ali uvi­jek bez dla­ke na je­zi­ku i sa ar­mi­jom fa­no­va Je­le­na Kar­le­u­ša To­šić je pu­ne 22 go­di­ne u ži­ži estra­de. Po­sljed­njih mje­se­ci pra­ti­mo je ka­ko ži­ri­ra u „Zvije­zda­ma Gran­da”, i u svom pre­po­zna­tlji­vom ma­ni­ru di­že tem­pe­ra­tu­ru do usi­ja­nja.
Uvi­jek sprem­na da ka­že i „do kr­vi” bra­ni svo­je sta­vo­ve, ne­ko­ga iri­ti­ra a ne­ko­ga iz­no­va odu­še­vlja­va. Ono na če­mu joj se mo­ra oda­ti pri­zna­nje je či­nje­ni­ca da ne­po­gre­ši­vo zna ka­ko da bu­de u cen­tru pa­žnje, ali i da že­sto­ko „za­ra­ti” kad pro­ci­je­ni da na li­jep na­čin ne­će „is­tje­ra­ti svo­je”.
Vi­še od 20 go­di­na na estra­di. Po­če­li ste sa Ogle­dal­cem ka­da ste bi­li još ma­lo­ljet­ni, sa ne­pu­nih 16 go­di­na. Da li je ogle­dal­ce upra­vo bi­lo ča­rob­na ri­ječ za vaš uspjeh?
- Ča­rob­na je bi­la mo­ja vo­lja i že­lja za uspje­hom. Ma­lo ko­ja mla­da oso­ba da­nas to ima. Moj fo­kus bio je za­stra­šu­ju­ći čak i mo­joj po­ro­di­ci. Sa­da po­sle sko­ro 22 go­di­ne na sce­ni mno­go se to­ga u mom ži­vo­tu i ka­ri­je­ri de­si­lo... za tri ži­vo­ta.
Va­ša mu­zič­ka re­vo­lu­ci­ja raz­vi­ja­la se u va­ma i sa va­ma. Oči­gled­na je i u va­šem mod­nom i u žan­rov­skom i pje­vač­kom sti­lu. Pr­va u sve­mu i je­din­stve­na, da li se mo­že re­ći da vi pro­sto ne­ma­te ri­va­la na estra­di u re­gi­o­nu? A u svi­je­tu?
- Hva­la vam. Va­še pi­ta­nje i kon­sta­ta­ci­ja po­ka­zu­je po­što­va­nje pre­ma ono­me što ra­dim. A upra­vo ne­po­što­va­nje me­ne kao dru­ga­či­je oso­be, od stra­ne me­di­ja, tje­ra­lo me je da se usa­vr­ša­vam. Ko­li­ko sam pri­vat­no to­le­rant­na, mir­na i po­vu­če­na, to­li­ko sam bez par­do­na ka­da je ri­ječ o po­slu. Ne­mam emo­ci­je, ne pri­zna­jem kon­ku­ren­ci­ju i imam že­lju da uni­štim sve što me u po­slov­nom smi­slu ugro­ža­va. U me­ni su dvi­je Je­le­ne. Ko me zna pri­vat­no, re­ći će vam da sam do­bri­ca i „brat”. Po­slov­no sam opa­san ne­pri­ja­telj. Ne­mam uz­o­re u svjet­skom šo­u­bi­zu, ali imam sim­pa­ti­je pre­ma mno­gim ja­kim i uspje­šnim že­na­ma. Nji­ho­va je­di­na pred­nost je što su ro­đe­ne ta­mo, a ja u Sr­bi­ji.
Če­sto vas zbog mod­ne smje­lo­sti upo­re­đu­ju sa ne­kim pri­pad­ni­ca­ma svjet­skog džet se­ta. Vaš mod­ni iz­raz ne­ko ocje­nju­je smje­lim, ne­ko scen­skim... Da li je to sve dio šou bi­zni­sa i da li ste u tim smje­lim kre­a­ci­ja­ma za­i­sta pra­va vi?
- Ja na sce­ni i ja pri­vat­no ne mo­že da se po­re­di. Pri­vat­no se obla­čim uglav­nom u cr­no i bez na­gla­ša­va­nja sek­su­al­no­sti. Vr­lo sve­de­nih for­mi. Ne šmin­kam se. Sce­na je mje­sto gdje onaj lav iz­bi­ja iz me­ne. Tu ne­ma ogra­ni­če­nja. Lju­di mo­ra­ju da shva­te da ono što no­sim na sce­ni ni­je za uli­cu i po­sao. Za­smi­ja­va me ka­da ka­žu, vi­di je, maj­ka a ta­ko se obla­či. Si­gur­no po mo­ju dje­cu, u ško­lu, ne idem u tri­kou. Lju­di ne ka­pi­ra­ju, a me­ne uglav­nom mr­zi da ob­ja­šnja­vam. I uop­šte taj pa­ra­doks što me kri­ti­ku­ju da sam stal­no go­la na sce­ni a pa­ra­lel­no me pro­gla­ša­va­ju za naj­bo­lje ob­u­če­nu že­nu jav­ne sce­ne, me­ne za­smi­ja­va. Me­ne mo­da za­ba­vlja, ne shva­tam če­mu to­li­ka fa­ma oko to­ga.
Ko je uti­cao na vaš mod­ni stil? Bi­ti mod­na pre­te­ča čak i po­zna­tim svjet­skim str­le­ta­ma vam go­di ili po­vla­či tu­žbu?
- Moj stil je skup ra­znih uti­ca­ja i afi­ni­te­ta. A da­me iz svjet­skog šou bi­zni­sa ko­ri­stim za sop­stve­ni mar­ke­ting, ne­mam ni­šta pro­tiv ka­da za­li­če.
Da li mi­sli­te da je me­dij­ski linč na vas usmje­ren bez raz­lo­ga? Iako ste se Vi i ta­da do­bro sna­šli, pa i u me­dij­skoj izo­la­ci­ji bi­li na sa­mom vr­hu top li­sta, ali i te­ma broj je­dan po ku­lo­a­ri­ma, ujed­no i je­di­na ko­ja je gra­di­la in­ter­na­ci­o­nal­nu ka­ri­je­ru. Je­ste li se osje­ti­li ošte­će­nom zbog od­no­sa me­di­ja pre­ma va­ma?
- Me­dij­ski linč ni­ka­ko ne mo­že bi­ti bez raz­lo­ga. Po­sto­jao je i po­sto­ji i te ka­ko do­bar raz­log. Ali umje­sto da me uni­šte, sa­mo su me na­lju­ti­li i za­i­na­ti­li. Ne mo­že se po­bi­je­di­ti onaj ko­ji ni­kad ne od­u­sta­je. Nji­ho­ve za­bra­ne me­ne, go­vo­re sa­mo ko­li­ko sme­tam i ko­li­ko me se pla­še. Da skra­tim sr­ce­pa­ra­ju­ću pri­ču, to je ta kri­mi­no­ge­na kon­tra­ban­da olo­ša, na­no­gi­ca i nar­ko­ma­na. Oni su šljam i bru­ka Sr­bi­je. I tre­ba da se bo­re pro­tiv me­ne jer ja či­nim sve da ih s opro­šte­njem... (psovka) To što je njih mno­go a ja sa­ma, sve­mu da­je još ve­ću draž zar ne? Jed­nom je vo­di­telj Ivan Iva­no­vić u že­lji da me uvri­je­di, re­kao da mi se (...) vu­ku po po­du i da se o njih sa­pli­ćem. Ni­je bio ni svje­stan ko­li­ko je bio u pra­vu.
Da li je iz­o­sta­nak osva­ja­nja grč­kog tr­ži­šta Vaš naj­ve­ći neo­stva­ren san u ka­ri­je­ri?
- O me­ni pi­šu svi svjet­ski me­di­ji, bri­ga me za Grč­ku. Pje­vam na stra­nim sta­di­o­ni­ma po­put onog u Is­tan­bu­lu. Kim Kar­da­ši­an mi pi­še otvo­re­na pi­sma, nje­mač­ki RTL pra­vi re­por­ta­že o me­ni itd. Moj neo­stva­re­ni san je da me sop­stve­na ze­mlja ne ki­nji. La­ko ću za svi­jet.
Bo­ja ko­se je sa­mo stvar imi­dža, to ste vi do­ka­za­li ra­znim eks­pe­ri­men­ti­ma, ali od bo­je štam­pe, kao i ti­ra­ža za­vi­si po­pu­lar­nost jed­ne pje­va­či­ce? Šta je va­ma vi­še po­di­za­lo rej­ting, bo­ja ko­se ili no­vin­skog pa­pi­ra?
- Me­ne sa­mo na dru­štve­nim mre­ža­ma pra­ti vi­še od dva i po mi­li­o­na lju­di. Me­ni me­di­ji ne tre­ba­ju. Ja tre­bam me­di­ji­ma.
Da li je bo­lje opro­sti­ti i za­bo­ra­vi­ti ne­pri­ja­te­lji­ma ili po­sta­vi­ti i dru­gi obraz za ša­mar?
- Ako me­ne pi­ta­te, ja bih im uvi­jek pri­je ... (psovka) ne­go po­ka­zi­va­la ne­ku to­le­ran­ci­ju. Ali do­đe i me­ni mo­me­nat ka­da po­ka­žem sa­ža­lje­nje pre­ma oni­ma ko­ji su mi či­ni­li zlo.
Od Že­ne zmi­je do Slat­ke ma­le Je­le­na Kar­le­u­ša ipak osta­je DI­VA?
- Sva­ka vam je od zla­ta. Od sad sa­mo za Dan da­jem in­ter­vjue, bre!
Ma­la od skan­da­la zbog svo­je in­te­li­gen­ci­je ili tu­đe glu­po­sti?
- Pa... Ne­koj bu­da­li je skan­dal i ka­da ka­žeš isti­nu. Ono što je ne­kom skan­da­lo­zno, me­ni ni­je. Po­sto­ji taj ras­ko­rak u gle­da­nju na stva­ri. Me­ni su oni ko­ji me­ne sma­tra­ju skan­da­lo­znom-skan­da­lo­zni.
Iz­gle­da da je tre­ba­lo da se de­si Grand da bi sve ne­vjer­ne To­me uvi­djele ko­li­ko je Je­le­na iskre­na i do­bro­na­mjer­na, a us­put spo­sob­na da sa­mo ri­je­či­ma na­pra­vi ve­li­ki šou?
- Tu sam ko­nač­no po­ka­za­la i onu stra­nu lič­no­sti ko­ja je dvi­je de­ce­ni­je bi­la ne­vi­dlji­va. Za­to to i je­ste naj­gle­da­ni­ji šou bez kon­ku­ren­ci­je.
Svje­sni ste se­be i svog uti­ca­ja na mla­đe ge­ne­ra­ci­je? Va­ši ko­men­ta­ri ne­ka­da ni­je­su pri­jat­ni. Da li ste vi ima­li ta­ko is­kre­nih sa­vje­ta od is­ku­sni­jih ko­le­ga ka­da ste po­či­nja­li?
- Ne. Uglav­nom su me vri­je­đa­li i spu­ta­va­li.
Vi ži­vi­te ži­vot zvi­je­zde i na sce­ni i na uli­ci. Ka­kva je Je­le­na u ku­ći? Ko je na­ve­ća zvi­je­zda u va­šem do­mu? Mo­gu li Ati­na i Ni­ka da vam pre­u­zmu sla­vu?
- Mo­je kćer­ke su šou pro­gram i pra­vo po­zo­ri­šte u ku­ći! To­li­ko su slat­ke, pa­met­ne i du­ho­vi­te da mi li­je­če du­šu. Vo­le da me imi­ti­ra­ju i tu po­ka­zu­ju ve­li­ki ta­le­nat. Ima­ju ma­mu ko­ja će im bi­ti vje­tar u le­đa i ne­ko ko će ih na­o­ru­ža­ti sa­mo­po­u­zda­njem. Za sve u ži­vo­tu. A ta­ta je ne­ko ko ih je raz­ma­zio.
Ko­me su pri­vr­že­ni­je kćer­ke Ati­na i Ni­ka? Da li je isti­na da sva­ka kćer­ka vi­še na­gi­nje ocu? Je li i kod vas ta­kav slu­čaj?
- Du­ško je ta­ti­ca kod kog sve mo­že, a ja sam vje­šti­ca ko­ja ne do­zvo­lja­va ni­šta. Li­je­po smo po­di­je­li­li ulo­ge. Mo­ra ta­ko.
Ko­lum­na­ma ste po­ka­za­li da i u pe­ru ima­te brit­kost. Po­sta­li ste gej iko­na i pr­va jav­na lič­nost ko­ja je po­dr­ža­la LGBT po­pu­la­ci­ju? Da li je to za­i­sta va­še ubje­đe­nje?
- Da, ko­lum­ne su bi­le ve­li­ki hit. Ali sma­ra me da mi ne­ko po­sta­vlja ro­ko­ve do ka­da tre­ba da ih na­pi­šem, pa sam od­u­sta­la. Kad je ri­ječ o ljud­skim pra­vi­ma, tu sam vr­lo gla­sna i ja­sna. Ne­ma kod me­ne fo­li­ra­nja.D.T.



Že­lim da mi se vra­ti sre­ća zbog sit­ni­ca
Ka­kav je po va­ma naj­ljep­ši do­ček No­ve go­di­ne?
- U ti­ši­ni, u kre­ve­tu.
Pam­ti­te li ne­ki po­seb­no i zbog če­ga?
- Pam­tim dje­tinj­stvo po to­me. Jel­ka i po­klon is­pod jel­ke, De­da Mraz, sni­jeg... to je od me­ne pra­vi­lo naj­sreć­ni­ju dje­voj­či­cu. Sad me vi­še ni­šta od tih stva­ri ne či­ni sreć­nom. Že­lja mi je da mi se vra­ti sre­ća zbog sit­ni­ca.
Ko­je su va­še že­lje po­ro­di­ci u po­noć 31. de­cem­bra?
- Sa­mo zdra­vlje.
Ki­ti­te li jel­ku? Ko je glav­ni de­ko­ra­ter?
- Mo­ja jel­ka je spek­takl.
Ko je vaš De­da Mraz?
- Ja sa­ma se­bi od­u­vi­jek. Još sa­mo br­ko­vi i bra­da da mi po­ra­stu.